Ване Наков го затвори последното поглавје од неговиот живот во недела, 12 Јануари, 2025. И каков живот беше тоа!
Роден во 1950 година, ги преживеа поплавата и земјотресот во Скопје во неговата семејна куќа каде што живееше до неговата смрт. Уште од раната младост разви невообичаена љубов кон фолклорот. Токму низ ората и песните и дружењето со пријателите и врсниците во тогашниот КУД „Григор Прличев“ ја запозна неговата сакана сопруга Тодорка со која има два сина Новица и Теофил. Последните неколку години уживаше во улогата на дедо на Николас, Инес, и Марко. На внуците одвреме-навреме сакаше да им ја пренесе љубовта кон фолкорот, но диносаурусите и принцезите секогаш победуваа.
А да се каже дека Ване беше сопруг, татко и дедо би било премалку за сето тоа што го има оставено зад себе. Со децении неговиот ансамбл Етнос го претставуваше македонскиот фолкор низ Европските градови, од Португалија до Украина, и од Данска до Турција. Неговите рачно изработени носии ги китат домовите на пријатели сѐ до Австралија и Јапонија.
Веројатно неговата најзначајна работа беше образовната. Ване беше неуморен во неговите напори да го сподели своето знаење и љубов кон фолклорот со с екој што сакаше да учи и да слуша. Тој секогаш беше подготвен да помогне, да советува, да охрабри. Во времиња кога во нашата земја има сѐ помалку активности што младите можат да ги прават, создаде отворена и безбедна средина каде играјќи и пеејќи пораснаа и созреаа неколку генерации деца. Некои од нив дури и нивните професионални кариери ги посветија на музиката и фолклорот што ги учеа на пробите во Етнос. Неговото влијание е вткаено во животите на многумина, како што и Етнос е вткаен во културно-образовниот пејсаж на Скопје.
Неговиот сон да го има најдобриот аматерски ансамбл во Македонија немаше да може да биде остварен без помошта на многумина кои помагаа визијата да се претвори во реалност, за што сите сме благодарни. Сега тоа е наследство кое треба да се чува, и се надеваме дека ќе живее понатаму.
Семејството посебно сака да се заблагодари на Маја Мешова, Неда Грујовска Ѓорѓиевски, Билјана Мишевска, Сашо Ливрински, Златко Дуковски, и на сите членови на ансамблот, за живеењето на заедничкиот сон на Етнос, но и за помошта и поддршката во последните денови од неговиот живот.
Ване живееше исполнето и среќно до крај, постигнувајќи ги сите негови лични и професионални амбиции. Да го паметиме по неговото насмеано лице секој пат кога ќе слушеше ритам во седум-осмини. Да го паметиме секој пат кога ќе посетиме некој концерт на Етнос во иднина.
In memory of Vane Nakov
Vane Nakov closed the last chapter of his life on Sunday, January 12, 2025. And what a life it was!
Born in 1950, he survived the flood and earthquake in Skopje in his family home where he lived until his death. From an early age, he developed an unusual love for folklore. It was through the dances and songs and socializing with friends and peers in the then KUD “Grigor Prlichev” that he met his beloved wife Todorka, with whom he has two sons Novica and Teofil. For the last few years, he enjoyed the role of grandfather to Nicolas, Ines, and Marko. From time to time, he wanted to pass on his love of folklore to his grandchildren, but dinosaurs and princesses always won.
And to say that Vane was a husband, father, and grandfather would be an understatement for all that he has left behind. For decades, his ensemble Etnos has represented Macedonian folklore across European cities, from Portugal to Ukraine, and from Denmark to Turkey. His handmade costumes adorn the homes of friends as far away as Australia and Japan.
Probably his most significant work was educational. Vane was tireless in his efforts to share his knowledge and love of folklore with anyone who wanted to learn and listen. He was always ready to help, advise, and encourage. In times when there are fewer and fewer activities for young people in our country, he created an open and safe environment where several generations of children grew up and came of age through dancing and singing. Some of them even dedicated their professional careers to the music and folklore they learned at the Etnos rehearsals. His influence is woven into the lives of many, just as Etnos is woven into the cultural and educational landscape of Skopje.
His dream of having the best amateur ensemble in Macedonia would not have been possible without the help of many who helped turn the vision into reality, for which we are all grateful. Now it is a legacy that needs to be preserved, and we hope that it will live on.
The family would especially like to thank Maja Meshova, Neda Grujovska Gjorgjievski, Biljana Mishevska, Sasho Livrinski, Zlatko Dukovski, and all the members of the ensemble for living the shared dream of Etnos, but also for their help and support in the last days of his life.
Vane lived a fulfilled and happy life to the end, achieving all his personal and professional ambitions. Let us remember him for his smiling face every time he heard a rhythm in seven-eighths. Let us remember him every time we visit an Etnos concert in the future.